Umreću na ulici
Pripadam srednjem staležu,
nižem srednjem staležu,
a vile u Avijatičarskom naselju
gledam izdaleka.
Sve devojke u ovom gradu,
nedodirljive su za mene,
volim da cirkam žeštinu po ćumezima
i da za šankom
razgovaram se nimfomankama.
Šleperi plove rekom
kao kod Selina
u Putovanju na kraj noći.
Telep je čudan kvart
ne poznajem ljude koji žive u kućama
I imaju velike pse.
Ja sam rođen da umrem.
Pred jutro sam ušao u prodavnicu,
kupio hleb, čokoladno mleko i mesni narezak.
Seo sam na klupu.
Pored mene prolazila je
ekipa pravoslavnih pankera.
Odbili su mesni narezak
ne smeju da jedu
jer idu na liturgiju
i žele da se pričeste.
Nisam krenuo za njima.
Umreću na ulici
nisam rođen za njihov hram.
